Раде Радовић, биографија

E-mail: rade.radovic@mak.ues.rs.ba

Редовни професор мр Раде Радовић рођен је у Фочи 1972. године. Музичке студије је завршио на Руској музичкој академији „Гњесини“ у Москви, на одсјецима за композицију (класа Борис А. Чајковски и Кирил Ј. Волков) и за хармонику (класа Владимир Г. Карољ), стекавши у тим областима двије магистратуре (дипломе с одликовањем). Дириговање је похађао у класи Владимира Фелера. Седмогодишњи боравак у Москви (1990-1997) утемељио је правац обликовања његовог умјетничког израза као композитора и извођача.Учествујући на многобројним концертима у Москви, првенствено као композитор, али и извођач, остварио је више снимака за руски државни радио и телевизију. Његове композиције се и данас налазе на московским концертним програмима. Писао је углавном инструменталну и камерну музику, а међу радовима се истичу Кончертино за контрабас и оркестар иоркестрација за велики симфонијски оркестар клавирског Прелудија цис-мол С. В. Рахмањинова.
Радио је као професор у Богословији у Фочи (1997-2008), гдје је дириговао Хором Богословије и Богословског факултета, са којим је поред учествовања на богослужењима остварио велики број концертних наступа у БиХ, Србији и Црној Гори.
Педагошки рад на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву започео је 2000. године. Од тада је ангажован на три одсјека – предмети: Музички облици, Црквена хорска музика, Хармоника, Камерна музика, Хор. Од 2015. је у звању редовног професора, а од 2002. и шеф је (касније, руководилац)Смјера за црквену музику и појање. Као диригент академског хора Музичке академије остварио је низ концертних наступа, а студенти из његове класе хармонике освојили су многе награде на међународним такмичењима.
Као умјетнички руководилац и диригент Камерног хора Смјера за црквену музику и појање Музичке академије у Источном Сарајеву (од његовог оснивања, 2001. године) уобличио је програмску концепцију и профил дјеловања ансамбла, истовремено обављајући све организационе послове у колективу. Првобитни циљ ансамбла – учешће на богослужењима, проширио је на концертну сцену, са разноврсним репертоаром у којем доминира жанр православне духовне музике, али и композиције свјетовног хорског а капела жанра. Као диригент, омогућио је многа премијерна извођења композиција савремених аутора, од којих су поједине посвећене њему и Камерном хору. Организовао је и велики број концерата на Музичкој академији, широм земље и у иностранству.
Под његовим руководством, овај ансамбл је учествоваона богослужењима у многобројним црквама и манастирима у земљи и иностранству, а наступао је и на бројним међународним хорским и музичким фестивалима, нпр.: Musica sacra a Roma (Рим, 2005),БЕМУС (Београд, 2006), Musica Mediterranea-Europamusicale Festival (Минхен, 2009), Славянские встречи (Балашиха, Москва, Русија, 2006), Boh je laska(Словачка, 2007), Дани духовне музике (Панчево, 2007), Дани Владе Милошевића (Бањалука, 2003), Сарајевска зима (2004, 2009), Бољшој фестивал (Мећавник, Србија, 2013), Сарајевске вечери музике – СВЕМ (2014) и многим другим. Одржао је на стотине концерата и наступа у земљи и у иностранству: Шведска, Данска, Словачка, Њемачка, Пољска, Италија, Русија, Словенија, Хрватска, Србија, Црна Гора…
Ансамбл је вишеструки лауреат међународних хорских такмичења: – The Swedish International Choir Competition(Хелсинборг, Шведска, 2004); – 1.Musica sacra a Roma (Рим, Италија, 2005); 10. Concorso CoraleInternazionale (Рива Дел Гарда, Италија, 2008); -Дни славянской письменности и культуры (Балашиха, Москва, Русија, 2006); – Мокрањчеви дани (Неготин, Србија, 2004); -Хорови међу фрескама (Београд, Србија, три пута: 2003, 2004, 2005); – Интернационалне хорске свечаности (Ниш, Србија, три пута: 2004, 2010, 2016); – 29.Miedzynarodowy Festiwal Muzyki Cerkiewnej „Hajnowka“(Бјалисток, Пољска, 2010)и других.Добитник је признања: Грамате митрополита дабробосанског господина Николаја (2003), Повеље Општине Источно Ново Сарајево – највеће признање општине (2006), Бисте бискупа Павла Петра Гојдича, посебног признања хорског фестивала у Вранову Над Топлом, Словачка (2007), Награде Универзитета у Источном Сарајеву (2008) и других.
У продукцији неколико националних и других радио-телевизијских сервиса снимљено је на десетине концерата, документарних филмова и емисија о Камерном хору и диригенту Радовићу, а објављено је и мноштво текстова и позитивних критика у штампаним медијима. Ансамбл је
снимио пет компакт-дискова: – у сопственој продукцији (2003); – у продукцији издавачке куће „Југовидео“ из Београда (2005); – у продукцији државног јавног сервиса – Музичке продукцијеБХРТиз Сарајева (2007–2008); – DVD у продукцији државног јавног сервиса Радио-телевизије БиХ – Музичке продукцијеБХРТ из Сарајева (2011), који су чест избор музике за документарне програме радио-телевизијских сервиса у БиХ. У току је постпродукција петог компакт-диска „Догматик“ снимљеног 2017. године у продукцији агенције „Грамофон“ из Сарајева, а снимљени су (поједини и објављени) и бројни компакт-дискови фестивалских и такмичарских наступа ансамбла на међународним хорским манифестацијама.
Раде Радовић је аутор књиге – аналитичке студије „В. А. Золотарјов – осврт на дјела за хармонику“ (2002) и монографије „Деценија рада Камерног хора Смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву (2001-2011)“ (2012).
Успоставио је умјетничку сарадњу са Институтом за духовну музику Универзитета Јејл (Institute of Sacred Music, Yale University)из САД (2008).Учествовао је у раду многих међународних жирија у земљи и иностранству на такмичењима и фестивалима у музичким областима: хор, хармоника, композиција, соло-пјевање. Руководио је хорском радионицом у оквируљетње школе црквенe музике и појања „Корнелију у спомен“у Сремским Карловцима у Србији (2008-2012).
Предсједник је Асоцијације за његовање академске музике „Нови звук“ из Источног Сарајева (од оснивања – 2009. до 2017. године) и члан неколико струковних организација.За умјетничка остварења добитник је Златног ордена св. Свештеномученика Петра дабробосанскогод Митрополије дабробосанске – највећег признања Епархије (2016), Сребрне плакете Града Источно Сарајево (2009), Плакете Универзитета у Источном Сарајеву (2011) и многих других награда и признањa.