Muzička Akademija Univerziteta u Istočnom Sarajevu Muzička Akademija UIS
Muzičkoj akademiji je pripala velika čast i zadovoljstvo da je, zahvaljujući ljubaznosti prof. Vesne i Radivoja Lazića, postala legatar eminentnog kompozitora i muzičkog pedagoga Vlastimira Peričića.
Legat Vlastimira Peričića, prema njegovoj ličnoj želji, čuva se u biblioteci Muzičke akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
U okviru legata mogu se pronaći lični spisi, rukopisi, zabilješke, dokumenta, pisma, programi koncerata, literatura iz muzikologije na nekoliko svjetskih jezika, publikacije notnog materijala domaćih i stranih kompozitora, zbornici, te publikacije različitog klasifikacionog sadržaja.
U skladu sa pravilima smještaja legata, ovaj Legat smješten je u posebnom staklenom ormaru, smještaj na policama je po formatu.
Većina publikacija koje pripadaju Legatu imaju posvete, što striktno dokazuje da su one zaista iz legata i nije upitno njihovo porijeklo. Neke publikacije imaju i lični pečat legatora Vlastimira Peričića.
Ukupan broj publikacija legata je 1458. Sveobuhvatan katalog Legata je objavljen i dostupan je u biblioteci Muzičke akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
„Vlastimir Peričić je bio skroman čovek. Smatrao je da ništa nije izumeo što već ranije nije bilo poznato. „Dar” prirode koji je posedovao, delio je sa drugima. Nјegovo srce je bilo široko. Svakome je nesebično pomagao, pa makar to bilo i na uštrb sebe i svoga zdravlja. Razočaran u društvo i dešavanja u zemlji, 1994. god. postaje razdražljiv i pomalo gubi volju za životom. Sve češće je bio zamišljen u radnoj sobi za stolom, nad hrpom papira.
Marta 1999. godine, u vreme bombardovanja, čika Vlasta je bio očajan. Svim snagama pokušavao je da se uzdigne iznad trenutne situacije.Tu unutrašnju borbu jednog dana je prekinuo rečima: „Molim te, Vesna, da me saslušaš! Hoću da se nešto usmeno dogovorimo!” Čika Vlasta je više puta želeo da razgovaramo o tome šta ću jednog dana činiti kada on „ode na onaj svet“, ali to nisam želela. Mislila sam da takav čovek nikada neće umreti. Tridesetak dana nakon bombardovanja, više puta ga zatičem kako nešto intenzivno razmišlja, piše i skriva među listove svojih knjiga. Rečenicu je počeo ovako: „Vesna ja sam star, bolestan, imam 72 godine, a bombardovanje će potrajati i verovatno neću preživeti. Zato te molim da ovo pročitaš. Znam da ti to ne voliš, ali biću mirniji!” Bio je to testament u kome, između ostalog, pod tačkom 2 piše − citiram: „Moju biblioteku ostavljam Vesni Lazić. Ukoliko bi ona odlučila da joj nešto od muzičkih knjiga, nota ili muzičkih časopisa nije od potrebe, molim da to pokloni biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Ako Fakultet iz bilo kog razloga to ne bi prihvatio, onda ih ustupiti Muzičkoj akademiji u Srpskom Sarajevu − Lukavica. …Knjige astronomskog sadržaja, pak, molim da pokloni Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu (Dizdareva kula).” Testament je načinjen i potpisan u sudu, u Kikindi 4. juna 1999. god., gde smo, u porodičnoj kući moga supruga, boravili za vreme bombardovanja. Vlastimir Peričić je umro 1. marta 2000. godine, u 73−oj godini života. O otvaranju Akademije u Srpskom Sarajevu bio je dobro upoznat od prof. Dejana Despića i prof. Branke Radović. U više navrata Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu sam ponudila pomenute knjige. Međutim, nisu bili zainteresovani, zbog malog prostora i previše neraspakovanih paketa knjiga i nota. Poslednju želju Vlastimira Peričića ispunila sam 11. juna 2002. godine, poslavši sedamnaest ogromnih paketa knjiga, nota, rukopisa i nekih ličnih stvari u Srpsko Sarajevo. Jula 2007.godine, mnoge stvari Vlastimira Peričića (tri staklene vitrine,pisaći sto, stolica, pisaća mašina, violina, rukopisi, knjige koje je posedovao, njegove objavljene knjige, fotografije i drugo) suprug i ja preneli smo u Muzičko-informativni centar SOKOJ-a na trgu Nikole Pašića u Beogradu. „Legat Vlastimira Peričića ” otvoren je 7. decembra 2007. godine, na njegov 80−ti rođendan“.
Beograd, 2009.
Vesna Lazić, prof.
Galerija – Sa promocije legata
